Sezona licemerja

Uskoro je ramazan. Za mnoge, samo maska licemerja. Uoči njega svi se hvale pokajanjem, smirenjem i povratkom veri, ali ja vidim isto: ne pokajanje, ne stvarnu promenu, ne istinsku veru - samo privremenu disciplinu, samo pauzu od života koji ih istinski tera da se suoče sa sobom. Brojevi telefona se brišu, aplikacije nestaju, poruke se gase, a odjednom idu u džamiju, provode vreme sa „porodicom“, postavljaju slike iftara i citate o moralu. Sve izgleda besprekorno, sve izgleda po pravilima, sve izgleda kao predstava koja služi da zadovolji oči drugih. Ali ja vidim pravu sliku, sve je laž, sve je gluma, sve je pokušaj da se sakrije ono što ne može da se pokaže.

Brisanje aplikacija nije pokajanje. Problem ovde nije u tome što su ti muškarci gej; problem je u tome što su kukavice. Žive dvostruki život i koriste religiju kao sezonski paravan. Ramazan za njih ne znači suočavanje sa sobom, već privremeni beg iz tajnog sveta koji nastavlja da postoji odmah nakon prvog bajramskog kolača. Isti profili, iste poruke, isti „dogovori“, samo bez džamije u pozadini. Porodica im je štit i alibi, žene i deca postaju dokaz njihove „normalnosti“ dok se iza zatvorenih vrata nastavlja život koji nema ni iskrenosti ni odgovornosti. Ćutanje o seksualnom zdravlju, testiranju i rizicima nije neutralno, ono je opasno i nasilno, a posledice najčešće trpe oni koji najmanje zaslužuju.

Zajednica zna, ali ćuti jer je lakše održavati mit nego suočiti se sa realnošću. Priča se šapuće, glasine se prenose, ali svi prećutkuju jer se istina ne uklapa u sliku savršenog morala. I dok se svi prave da ništa ne vide, licemerje se oblači u ramazansko ruho i očekuje aplauz. Ovo nije napad na veru i nije napad na gej muškarce. Ovo je napad na licemerje koje se svake godine ponavlja, koje se oblači u svetlost svetih meseci i skriva ono što bi trebalo da bude suočavanje sa sobom i odgovornost prema drugima.

Ako ramazan uopšte treba da ima smisla, onda mora da bude vreme istine, a ne sezona samozavaravanja. Vera bez iskrenosti nije vera, a porodične fotografije, citati i predstave ne brišu dvostruke živote. Ramazan sam po sebi nije problem; problem su oni koji ga koriste kao pauzu između dve laži. Oni koji glume, lažu i kriju se iza svetlih svetkovina dok njihov život ostaje pun tamnih tajni. Dokle god se laž i licemerje slave u ime vere, istina će biti sporedna, a posledice su bolne, teške i neizbežne.

I svake godine ja gledam isto: svetli mesec se pojavljuje, ljudi se pretvaraju, društvo klima glavom i aplauzira, a istina ostaje skrivena, čekajući hrabre koji će je izgovoriti naglas. I dok ne dođe taj trenutak, dokle god se laž prepoznaje ali se ćuti, posledice će biti stvarne, tihe i pogubne. Ramazan nije problem, laž jeste, a licemerje je zaraza koja se svake godine ponavlja, obučena u najsvetlije ruho.

Autor: anoniman

Fotografija: Victoria Podakova