Moj savet za pasivce

Neću da glumim učitelja, niti da prodajem pamet. Ovo nije vodič iz priručnika, niti lista pravila koja moraš da pratiš da bi bio „dobar”. Ovo je više nešto što bih rekao nekome koga gotivim.

Prvo, prestani da razmišljaš o sebi kao o ulozi. „Pasivac” nije identitet. To je samo jedna dinamika, jedan način da doživiš bliskost. Onog trenutka kada počneš da se meriš po tome da li si „dovoljno dobar”, već si promašio poentu.

Drugo, nemoj da misliš da treba da budeš tih, poslušan i da se uklopiš u nečiju predstavu. To je najčešća greška. Pasivnost nema veze sa tim. Ako ne znaš šta želiš, ako ne umeš da kažeš „sporije”, „ne tako”, „to mi ne prija”, onda nisi dobar partner, nego samo ćutiš.

Treće, opuštanje ne funkcioniše na silu. Ne dolazi iz glave nego iz situacije. Opustiš se kad si sa nekim ko te ne pritiska, ko te sluša i razume da telo ima svoj tempo. Ako moraš da se dokazuješ, već si negde gde ne treba da budeš.

Četvrto, komunikacija možda nije seksi, ali je neophodna. Ljudi vole da veruju da će sve ići prirodno. U stvarnosti, neće. Dvoje ljudi se ne poznaju dovoljno da bi sve bilo jasno bez reči. Nekad je sasvim dovoljno jedno „čekaj” ili „to mi je okej”.

Peto, ne uči iz pogrešnih mesta. Pornografija nije realnost. Tamo sve izgleda lako, brzo i bez posledica. U stvarnosti, sve ima svoj ritam, svoje granice i svoje greške, i to je normalno.

Šesto, tvoje telo nije problem koji treba popraviti. Previše ljudi opsesivno razmišlja o tome da li je dovoljno dobro, dovoljno spremno, dovoljno ovo ili ono. Istina je jednostavnija. Dovoljno si dobar ako si prisutan i ako poštuješ sebe.

I na kraju, nemoj da zaboraviš da imaš pravo da uživaš. To nije usluga, nije žrtva i nije nešto što daješ. To je iskustvo koje deliš.

Ako to zaboraviš, sve ostalo postaje mehanika. Ako to zapamtiš, sve ostalo dolazi samo.

Autor: anoniman

Fotografija: Guillermo Quintero