Uskoro je ramazan. Za mnoge, samo maska licemerja. Uoči njega svi se hvale pokajanjem, smirenjem i povratkom veri, ali ja vidim isto: ne pokajanje, ne stvarnu promenu, ne istinsku veru - samo privremenu disciplinu, samo pauzu od života koji ih istinski tera da se suoče sa sobom. Brojevi telefona se brišu, aplikacije nestaju, poruke se gase, a odjednom idu u džamiju, provode vreme sa „porodicom“, postavljaju slike iftara i citate o moralu. Sve izgleda besprekorno, sve izgleda

Ukoliko misliš da si još suviše mlad i da te ova tema ne dotiče, razmisli ponovo. Čini mi se kao da sam tek juče peglao odelo za maturu, a vidi me sad—tridesetogodišnjak čiji vršnjaci, bilo da su hetero ili gej, već imaju po dvoje dece, kuću i psa. Da vreme s godinama prolazi sve brže i brže, ne moram da ti govorim—osetićeš to i sam. No, ono o čemu zapravo želim da pišem jeste želja za porodicom i potomstvom iz perspektive jedne ne-cis osobe. Novi Pazar je, na nivou Srbije, p

Već dugo nemam Fejsbuk. Pre nekoliko dana sam se setio da nekadašnji nalog zapravo i nisam izbrisao već samo pauzirao. Nisam mogao da se ne nasmejem, misleći na objavljene slike iz srednjoškolske klupe (koji krindž). Nije da sam bio nostalgičan, jer sam poslednjih deset godina upavo takve momente (ne)svesno potiskivao, nešto drugo me je „kopkalo“ iznutra. Već deset godina kako ne živim dole. Dolazim jednom, dvaput godišnje i to je sve. Već odavno nemam kotakt sa mnogima koje

Nije bilo davno kada sam i sam mislio da su gej aktivizam i mala sredina dva nespojiva pojma. Mislim, zivimo u Novom Pazaru… Mesto gde se sa samo pominjanje reči “peder” pojedini grčevito savijaju prste formirajući pesnicu, ne bi li njome odbranili naš tradicionalni i bogom izabrani Sandžak. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv tradicije. Tradicija postoji sa razlogom, uostalom narod bez tradicije ne bi bio narod. Ono što mene čudi jeste, gde se u toj našoj dugogodišnjoj tra