Moj savet za aktivce

Ako si aktivac, velika je šansa da si makar jednom u životu pomislio da moraš stalno nešto da dokazuješ. Ne nužno drugima, nego sebi. Kao da uz tu etiketu automatski dolazi neka obaveza da budeš dominantan, siguran u sebe, stabilan, jak, da vodiš priču i da nikad ne pokazuješ nesigurnost. I onda vremenom mnogi ljudi počnu toliko da glume tu ulogu da zaborave da budu normalni.

Psihološki profil aktivaca je donekle složeniji od pasivaca baš zbog toga što spolja uglavnom deluju jednostavno, a zapravo nose mnogo više pritiska nego što priznaju. Kod pasivaca ljudi odmah očekuju emocije, ranjivost, nežnost, preispitivanje. Kod aktivaca se očekuje potpuno suprotno. Kao da ti nije dozvoljeno da budeš nesiguran. Kao da moraš uvek da znaš šta radiš.

I tu nastaje problem.

Jer pola aktivaca danas više glumi neku verziju muškosti nego što stvarno uživa u sebi i odnosima koje ima.

Posebno na Balkanu, gde ljudi seksualnu poziciju pretvaraju u pitanje identiteta. Ako si aktivac, odmah ide ono klasično - „ma on je muško“, „on je pravi“, „on nije kao ovi drugi“. I onda mnogi nesvesno počnu da hrane ego kroz to. Krenu da gledaju pasivce sa visine, da grade celu ličnost oko toga što su aktivni i da misle da ih to automatski stavlja iznad nekoga.

A realno, nema ništa jadnije od čoveka koji samopouzdanje bazira na seksualnoj pozi.

Moj savet za aktivce je da prvo raščistite sami sa sobom šta zapravo pokušavate da dokažete.

Jer mnogo njih koristi ulogu aktivca kao neku vrstu zaštite. Lakše im je da budu „dominantni“ nego iskreni. Lakše im je da glume sigurnost nego da priznaju da i oni imaju komplekse, strah od odbijanja ili potrebu za pažnjom. I onda dobiješ likove koji spolja izgledaju brutalno samouvereno, a u sebi se raspadaju čim ih neko emotivno dotakne.

To se posebno vidi u odnosima. Aktivci često misle da emocije kvare celu dinamiku. Kao, moraš da budeš hladan da bi ostao poželjan. Moraš da deluješ nedostupno. Moraš da budeš taj koji kontroliše situaciju. I onda posle nekog vremena više ni sami ne znaju kako normalno da pokažu nežnost.

A istina je da nema ničeg privlačnijeg od muškarca koji je siguran u sebe dovoljno da ne mora stalno da glumi alfa energiju.

To je razlika između samopouzdanja i performansa.

Performans traje dok traje scena. Samopouzdanje ostaje i kad se svetla ugase.

Još jedna stvar koju aktivci moraju da nauče jeste da seks nije takmičenje. Danas, pogotovo zbog pornića i društvenih mreža, svi imaju potrebu da izgledaju kao da su stalno u nekoj brutalnoj kontroli. Sve mora da bude intenzivno, dominantno, opasno, filmski. Ljudi su počeli više da igraju uloge nego da stvarno budu prisutni u trenutku.

I onda umesto povezivanja dobiješ dve osobe koje pokušavaju da ispune neku fantaziju koju su videli online.

Moj savet za aktivce je da manje razmišljaju kako izgledaju, a više kako se neko oseća pored njih. Jer ljudi vrlo brzo zaborave dobar performans, ali ne zaboravljaju osećaj sigurnosti, hemije i energije koju su imali sa tobom.

Isto tako, prestanite da gledate pasivce kao manje muške.

To je toliko zastareo kompleks da je neverovatno koliko još postoji među našim ljudima. I dalje ima likova koji misle da su automatski „iznad“ nekoga samo zato što su aktivni. Kao da seksualna uloga određuje karakter, snagu ili vrednost čoveka.

A uglavnom oni koji najviše insistiraju na tome imaju najveći problem sami sa sobom.

Najsigurniji muškarci koje znam nikad nisu imali potrebu da naglašavaju šta su u krevetu. Niti da od toga prave filozofiju.

Još nešto što bih rekao aktivcima - naučite da slušate. Ne samo u seksu, nego generalno.

Mnogo ljudi misli da je dominantnost isto što i kontrola. Nije. Prava sigurnost dolazi iz toga da umeš da pročitaš osobu, da razumeš granice, energiju i trenutak. Ne da ideš kroz odnos kao kroz teretanu gde pokušavaš da oboriš lični rekord.

I iskreno, najveća razlika između dobrog i lošeg aktivca nema veze sa iskustvom, izgledom ili tehnikom.

Ima veze sa egom.

Kad izbaciš ego iz cele priče, sve postaje mnogo prirodnije.

Na kraju dana, niko ne pamti samo šta si radio. Ljudi pamte kakav si osećaj ostavio iza sebe. Da li su se pored tebe osećali poželjno, sigurno, opušteno ili kao da moraju da igraju neku ulogu da bi zadovoljili tvoju sliku o sebi.

Zato moj konačni savet za aktivce nije da budu više dominantni, više macho ili više „muškarci“. Nego da budu stvarni. Jer to je danas postalo mnogo ređe od bilo koje etikete.

Autor: anoniman

Fotografija: Miguel Martinez