Ja sam gej

Dugo sam ćutao. Dugo sam se borio sa sobom, sa svojim mislima, sa svojim strahovima. Dugo sam se nadao da će ovo proći, da će biti samo neka prolazna faza, da ću se jednog dana probuditi i da će sve biti drugačije. Ali nije. I neće.

Godinama unazad učili su me šta je ispravno, šta je prihvatljivo, šta se očekuje od mene. Gledao sam kako ljudi oko mene govore o 'normalnom' životu, o tome kako treba da volim, koga treba da volim, kako treba da se ponašam. I svaki put kada bih osetio da nisam ono što oni žele da budem, svaki put kada bih osetio da se ne uklapam u njihova očekivanja, u njihovu verziju mene - ja bih to gurnuo duboko u sebe. Gurnuo bih i nadao se da će nestati.

Ali nije nestalo. Ostalo je. Raslo je. Postalo je deo mene, nešto što više ne mogu da ignorišem, koliko god da sam pokušavao.

Pokušavao sam. Pokušavao sam da se promenim. Da se uklopim. Da budem ono što drugi žele da budem. Pokušavao sam da budem sin kakvog porodica želi, prijatelj kakvog društvo očekuje. Ali u tom pokušaju, počeo sam da gubim sebe. Počeo sam da tonem u osećaj da nikada neću biti dovoljan, da nikada neću biti prihvaćen, da ću zauvek biti neko koga će ljudi voleti samo dok ne saznaju istinu.

I to me boli. Boli me više nego što reči mogu da opišu.

Jer znam šta dolazi posle ovoga. Znam da će neki od vas promeniti način na koji me gledaju. Znam da će neki od vas reći da sam vas razočarao, da sam vas izneverio, da sam neko koga više ne mogu da podržavaju. Znam da će neki od vas želeti da se udalje od mene, možda čak i zauvek.

Znam da ću možda izgubiti ljude koje volim. I koliko god da pokušavam da budem jak, koliko god da pokušavam da se borim protiv toga - ne uspevam.

Gubim ovu bitku.

Ali znate šta? Možda je vreme da prestanem da se borim protiv sebe. Možda je vreme da prestanem da živim u strahu. Možda je vreme da budem ono što jesam, bez obzira na cenu.

Ne mogu više da lažem. Ne mogu više da se krijem.

Ja sam gej.

I nije mi lako da ovo napišem. Nije mi lako da ovo izgovorim. Ne osećam ponos dok ovo govorim - ne zato što mislim da je pogrešno, već zato što znam da svet oko mene misli da jeste. Ali bez obzira na sve, znam da ovo nisam birao. Ovo nije faza. Ovo nije nešto što će proći. Ovo sam ja.

I da, možda ću izgubiti mnogo toga zbog ovoga.

Možda ću izgubiti porodicu. Možda ću izgubiti prijatelje. Možda ću ostati potpuno sam. Ali ako nastavim da lažem, ako nastavim da krijem ko sam, ako nastavim da živim život koji nije moj - onda ću izgubiti i sebe.

A to više ne mogu da dozvolim.

Zato, ako me sada gledate drugačije, ako mislite da više nisam osoba koju ste poznavali, molim vas da se setite: ja sam i dalje isti. I dalje imam iste uspomene s vama, i dalje nosim iste emocije u sebi, i dalje želim da budem srećan.

Samo što sada, prvi put u životu, biram da budem iskren.

Fotografija: Verena Mandragora

Autor: ER