Dugo sam ćutao. Dugo sam se borio sa sobom, sa svojim mislima, sa svojim strahovima. Dugo sam se nadao da će ovo proći, da će biti samo neka prolazna faza, da ću se jednog dana probuditi i da će sve biti drugačije. Ali nije. I neće. Godinama unazad učili su me šta je ispravno, šta je prihvatljivo, šta se očekuje od mene. Gledao sam kako ljudi oko mene govore o 'normalnom' životu, o tome kako treba da volim, koga treba da volim, kako treba da se ponašam. I svaki put kada bih o

Znam da je ovo možda tema o kojoj mnogi ne žele da pričaju, ali činjenica je da se ova pojava oduvek dešavala i još uvek se dešava. Nekada sam mislio da je to što sam ja doživeo bio izolovan slučaj, ali vreme i poznanstva su pokazali da, posebno u našoj sredini, previše lako možeš postati žrtva "gruminga". Za početak, da pojasnimo termin. Znam da kod nas ne postoji odgovarajući prevod za ovu reč, ali ako bih nekako morao da objasnim celu pojavu, uradio bih to ovim primerom: „

Imao sam šesnaest godina. Mislim da je to bio moj prvi pravi dejt sa drugim dečkom. Dok sam nervozno hodao oko „Pečurke“ on se pojavio u daljini. Na početku nisam bio siguran da li je to on… Pre sastanka smo razmenili samo informaciju o tome šta će ko na sebi nositi, kao znak prepoznavanja. Ja – crne farmerice i košulju, on – crne farmerice i crveni duks. Kada je prišao, i uz široki osmeh izgovorio „Ćao, ja sam…“, jedina pomisao u meni je bila „to, pun pogodak“. Imali smo sve

Nakon toliko godina mi pada tesko da se setim svog prvog puta. Manje zbog moje starosti (tek mi je trideset leta ) a vise zbog nacina na koji se sve odigralo. Imao sam „osamnaest“ godina i nakon par godina cetovanja, hotovanja, masturbiranja uz pornice i jednog poljubca sa tipom sa kojim sam zapravo hteo da moj prvi put bude (nazalost nista od toga, opsirnije u sledecem postu), odlucio sam da sam dovoljno star i spreman. Nakon kraceg cetovanja sam ugovorio sastanak sa tipom k

Ranije sam se cesto pitao, kako bi mi zivot izgledao da sam odrastao u sredini gde je biti gej toliko nebitna cinjenica, poput izjave „ja sam vegetarijanac“. A onda sam prvi put prosao dalje od ibarske magistrale, Kalamegdana i brdovitog Balkana. Biti u gradu gde sam decka mogao poljubiti na sred ulice, bez straha od osudjivajucih pogleda prolaznika i „slucajnog“ izliva psihofizickog nasilja, je bilo izuzetno oslobadjajuce. Misleci da sam u raju na zemlji, nesvesno sam ignori